Sužanj u svojoj otadžbini

Gorka sudbina Slobodana Pavlovića, srpskog dobrotvora i patriote iz Čikaga. Već godinu dana američki biznismen Slobodan Majk Pavlović nije slobodan čovek. Vlasti iz Sarajeva su mu ukinule kućni pritvor, ali mu ne dozvoljavaju da napusti BiH, ode kući u Ameriku i živi slobodno
– Marko Lopušina –
– Ja sam sužnaj u svom rodnom kraju, u svom zavičaju i svojoj otadžbini. Vlasti iz Sarajeva mi ne dozovoljavaju da napustim Bosnu i odem kući u Čikago. Suprugu Miru nisam video godinu dana. Možda je sve ovo i dobro, jer sam se ovde u Bjeljini posvetio i familiji, i mojim firmama i radnicima, ali i novim projektima.
Ovako danas govori Slobodan Pavlović, srpski dobrotvor i patriota iz Čikaga, poslovni čovek i vlasnik „Pavlovića banke“, još osam preduzeća u BiH i Srbiji. Graditelj je prvog privatnog grada Slobomira na obali Drine i privatnog mosta Pavlovića ćuprije.

Slobodan Pavlovic i Milorad Dodik u Slobomiru
Pavlović je u februaru prošle godine uhapšen kao vlasnik “Pavlović banke”, zajedno s bivšim direktorom Petrom Lazićem, njegovim bliskim saradnikom Blagom Blagojevićem i referenticom za obradu kredita Ljiljanom Garić, zbog sumnje na finansijski kriminal, vezan za poslovanja banke. Tužilašto iz Sarajeva ga je osumnjičilo da je Miloradu Dodiku, predsedniku Republike Srpske kao privatnom licu dao kredit kojim je ovaj kupio vilu na Dedinju u Beogradu. A da za to Dodik nije imao potrebna dokumenta, garancije i da nije poštovan zakon.
Posle višednevnog pritvora Pavlović je pušten da sedi u svojoj kući u Bjeljini. Kućni pritvor je trajao nepuna tri meseca i zamenjen je sudskom zabranom da Slobodan Pavlović napusti BiH.
– Još u pritvoru u Sarajevu izbacivao sam veliku količinu tečnosti iz organizma, tako da sam dehidrirao. To je narušilo moje zdravlje, koje je i danas krhko. Tražio sam od Tužilaštva BiH da me pusti da odem kući da se lečim, ali mi nije dozovoljeno – priča Pavlović sa osmehom, jer veruje u srećan završteak drame koja traje već godinu dana.
Istražni organi bosanske vlasti odneli su iz “Pavlović banke” devedeset kutija dokumentacije i materijala. Sumnje u finansijski kriminal postoje, ali optužnice nema, a ni dokaza za takvu sumnju.
Slobodan i njegova supruga Mira Pavlović su vlasnici na desetine zgrada sa stanovima za izdavanje. Poslednjih godina prodavali su pojedine zgrade i od tog novca, oko 100 miliona dolara uložili su u izgradnju Slobomira, Univerziteta Slobomir, Pavlović banke, preduzeća “Drina river”, mlina, restorana “Čikago” u Bjeljini i drugih firmi.
Pavlović je predlagao Tužilaštvu BiH da ode u SAD, gde treba da obavi prodaju više hiljada stanova koje poseduje.
– Novac od prodaje doneo bih u BIH i uložio u moja preduzeća, koja jako dobro rade. Međutim, vlasti u Sarajevu mi ne veruju i ne daju mi da izađem iz njihovog državnog pritvora – kaže Slobodan Pavlović.
On živi sam u Popovima, u svojoj kući u čijem dvorištu se nalazi seoska crkva. Odlazi na posao u “Pavlović banku” u Slobomiru i u Bijeljini, ali ne sme da pređe sto kolomatera i da poseti svoju firmu u Beogradu. Utisak je da ovaj srpski patriota, koji pomaže SPC i srpski narod u Americi i u otadžbini, koji je u SAD zbrinuo na stotine naših doseljenika, a Srbiji podario most koji je spasao živote hiljadama izbeglica 1995. godine, radom pokušava da nadoknadi svoj nedostatak slobode.
– Radim po 15 sati dnevno. I to je dobro, jer sam svojim prisustvom i radom spasao svoja preduzeća, u kojima imam oko hiljadu zaposlenih, od propasti. Borimo se da idmeo napred, u budućnost. Mene politika ne interesuje, interesuje me samo rad – govori Pavlović dok nas vodi da nam pokaže placeve na kojima će da gradi nova zdanja.
Pored svoje kuće u Popovima pripremio je teren za izgradnju doma za stara lica i penzionere iz Amerike, dijaspore i otadžbine. Biće to divna zgrada od hiljadu kvadrata sa velikim parkingom i parkom. Odmah do nje Pavlović je izgradio školski put, i odlučio da renovira zgradu osnovne škole. U njoj će biti otvoreno i obdanište.
U sklopu grada Slobomira diže se “Vodeni park” sa bazenima, čija vrednost je oko 6 miliona evra.
– Narod koji živi u srpskoj opštini Badovinci i srpskoj opštini Bijeljina preko Drine nema pristojnu plažu. Zemlja ispod reke Drine čuva izvore termalne vode i ja sam odlučio da je iskoristim da napravimo bazene i vijadukte za kupanje i klizanje. Želim da koristim tu termalnu vodu i da je darujem narod na veselje – objašnjava Pavlović svoje rzaloge za još jedno ulaganje u svom gradu Slobomiru, smeštenom tik pored Pavlovića mosta na Drini.
Da paradoks bude veći Slobodan Pavlović ovaj investicioni projekat, koji će doprineti razvoju turizma i Republike Srpske, ali i Srbije, izvodi dok se nalazio u kućnom pritvoru. Park će moći, kada letos bude otvoren, da prima i po 15.000 posetilaca dnevno.
– Najveći posao koji smo započeli jeste renoviranje Pavlovića mosta, u šta ćemo uložiti najmanje sto miliona maraka. Mosta je rezultata koncesije koju imam sa Vladom Srbije, ali svi troškovi njegovog funkcionisanja i održavanja su moji. Prošlo je četvrt veka od kako je most otvoren, od kako je spasao hiljade ljudi koji su bežali iz BiH i Hrvatske. Došlo je vreme da moj most živi novim životom, da bude trajna spona između Srbije i republike Srpske – govori Slobodan Pavlović.
U sklopu Univerziteta Slobomir otvorio je Muzej Nikole Tesle i izgradio dva spomenika Mehmed paše Sokolovića. Ima radio i tv centar, studentski dom, menzu i planira d aotvori teatar.
Pavlović je rođen na tri kilometra od Drine, od Slobomira i desetak kilometara od Bjeljine. Završio je tehničku školu, otišao na rad u Skoplje i odatle 1965. godine krenuo na Sajam privrede u Čikago.
– Kada sam sletao video sam da se nešto veliko svetluca pored piste, pa sam zadivljen pomislio da je to more. Nisam prestao da se divim Americi ni kada sam otkrio da je to bio samo ogroman parking sa hiljadama automobila – seća se Pavlović vremena kada je emigrirao u SAD.
Kao fabrički radnik imao je sreću prvo da sretne Miroslavu Krkljuš, koja je sa roditeljima i braćom iz Šajkaša preko Austrije prebegla u Ameriku, a potom da upozna jednog starog Jevrejina, profesora i trgovca kod koga je završio Višu školu za nekretnine.
– Posle dva meseca zabavljanja Mira i ja smo se venčali u čikaškoj opštini 1966. godine. Nismo imali ni kumove, ni burme, a Mira nije imala venčanicu. Počastili smo se tajno u srpskoj kafani “Ćup” uz “seven-ap” i “koka-kolu”.
Živeli smo u jednoj sobi sa krevetom na obaranje. Kao trgovci nekretninama prvu kuću kupili smo 1973, preuredili i preprodali – pričao nam je Slobodan, kog je matičar po imenu njegovo oca Mike jednostravno prozvao po američki Majk Pavlović.
Zbog hapšenja i pritvora Slobodan i Mira Pavlović nisu mogli da proslave svoju zaltnu svadbu, odnosno pola veka ljubavi i braka.
Iako se bliži osmoj deceniji života Pavlović je jako vitalan čovek. Samo njegovi bliski rođaci, dva brata koji žive u popovima, znaju da je Slobodan Pavlović zapravo danas ozbiljno bolestan čovek.
– Zdravlje mu je narušeno zbog stresa, koji izazivaju stalne pretnje vlasti iz Sarajeva. Isščekivanje da li će biti pozvan na suđenje ili će biti oslobođen ga drži u velikoj neizvesnosti. Usamljen je i bez svoje supruge Mire, koja ne sme da napusti svoj dom i poslove u Čikagu, živi nekvalitetnim životom – govore Pavlovićevi prijatelji.
On sam to negira, ali nam se poverio da mu stres najviše izaziva saznanje da je “proganjan i izdan od onih od kojih je to najmanje očekivao”.
Pavlović ne imenuje ko su ti koji su ga izdali i nevinog predli Tužilaštvu BiH da ga drži u pritvoru godinu dana, ali s epretpostavlja da misli, pre svega, na svoje Srbe i na svoje Amerikance.
– Slobodana Pavlovića su izdali Srbi iz opozicione Srpske demokratske stranke, koji su podneli krivičnu prijavu protiv njega. I kako on smatra, namstili mu ovu aferu i robiju. Pavlovića kao američkog državljanina je izdala i Ambasada SAD u BiH, koja je odbila da mu pruži pravnu pomoć i da ga zaštiti od nehumanog progona. Tako je ispalo d aje Slobodan pavlović postao “neprijatelj” i BiH, i opozicije iz Repuiblike Srpske, ali i njegove druge domovine Amerike – rekli su nam njegovi poznanici iz Bjeljine.
Pravdoljubiv i veran Crkvi, srpski sužanj Slobodan Pavlović iz Čikaga se svakog jutra moli Bogu u ckrvi u selu Popovi da ga izbavi iz bosanskog zatočeništa. Da vlast prekine njegove ljudske muke i vrati mu slobodu.
BOSANSKA PLJAČKA
Zbog tog novca Pavlović već godinama trpi pritiske u BiH od ljudi sa vlasti koji mu šalju svoje čauše da im “daruje 100.000 dolara” ?
– Ljudi, u džepu imam 20 dolara. Ostali novac mi je u banci i u kreditima. Nemam “žive pare” da vam dam – najčešće je odgovarao Pavlović.
Kad nije davao vlastodržšci su sami uzimali. Pavlovićeva banka je više puta pljačkana. Ali, Pavlović je i dalje gradio.
PAVLOVIĆEVA DECA
Pavlović planira da podigne Pavlovića kulu, naselje sa 3 zgrada i oko 200 modernih stanova.
– Mira i ja nemamo dece, ali živimo za trenutak kada će u Slobomiru da se dosele novi stanari i kada će nam njihovi mališani, dok šetamo kejom pored Dine, govoriti: “Dobar dan tetka Miro, dobar dan čika Slobodane !”
To je san za koji se nas dvoje godinama žrtvujemo. Ako ga ostvarimo, nijedna naša žrtva neće biti teška – završio nam je svoju ispovest Slobodan Majk Pavlović, danas zatočenik bosanskih vlasti i policije.