The Institute for Inclusive Security

Nova Banka a.d. Bijeljina

OHR - decision removing Jovo Kosmajac

Odluka RS o davanju saglasnosti na kreditne sporazume Svetske banke

IFC Investment to Nova Banka a.d. Bijeljina

Report on the Meeting with Chief State Prosecutor (jurisdiction, strategy of prosecution of WC and truth commission)

Report on  the Meeting with Chief State Prosecutor Marinko Jurcevic

28^th June 2006 at 13:00 hrs at the State Prosecutor’s Office

Attended by:

MM,

A M-S

1. PURPOSE OF THE MEETING

The purpose of the meeting was to receive the perspective of the State Prosecutor’s Office on the most difficult aspects of prosecuting of WCs in BiH and to identify its position on the process of establishment of the Truth and Reconciliation Commission. In that respect three major topics were discussed:

A.              Jurisdiction as per territory and subject-matter of the prosecutor’s offices in BiH

B.              BiH Strategy and System of Support to the Prosecution of WCs in BiH

C.              The position of the State Prosecutor’s Office on the possible establishment of the Truth and Reconciliation Commission.

2. ELABORATION ON THE TOPICS

A.              Jurisdiction as per territory and subject-matter of the prosecutor’s offices in BiH

The problem has appeared when the entity prosecutor’s offices started to apply the principle of universal jurisdiction (applicable in relations between states only) to the prosecution of the cases of WCs in Bosnia and Herzegovina. The major principle to determine the jurisdiction of the prosecutor’s office as provided by the BiH criminal legislation, once the jurisdiction as per subject-matter was established, is the place where the crime was committed[1]. Therefore, e.g. if the crime was committed in Zvornik, the public prosecutor’s office in Tuzla cannot be in charge of the prosecution of that crime. The Legal Opinion[2] provided by Legal Advisory Section of the Prosecutor’s Office clearly states that “the principle of universal jurisdiction may not be relied upon to initiate an investigation into international crimes committed in part of the territory within the same state.” On 26^th June 2006 therefore the meeting was held at the BiH Ministry of Justice in order to discuss this issue and take a joint position backed by the Minister Slobodan Kovac.

Apparently  there is no common position or practice in the prosecutor’s offices in BiH with regard to the interpretation of the CCP BiH Article 449 (2) referring to the cases pending before other courts or prosecutor’s offices in which the indictment is not legally effective or confirmed. This issue is important for the determination if the case will be prosecuted by the State Prosecutor's Office or other jurisdiction. Among the legal practitioners, there are two prevailing positions on the issue – one stream considers that the prosecutor's office with which the criminal complaint was filed should be in charge of the case, and the other that for the determination of the jurisdiction as per subject-matter, the crucial moment is passing of the order to conduct the investigation.

B.              BiH Strategy and System of Support to the Prosecution of WCs in BiH

           

The idea to draft the BiH Strategy and System of Support to the Prosecution of WCs in BiH is the result of the Assessment survey of the capacities of the prosecutor’s offices, courts and police bodies in BiH to act in the cases of WCs produced by a working group formed by the HJPC tasked to prepare an analysis and assessment of the capacities of the 1^st and 2^nd instances of the courts, prosecutor’s offices and police agencies. The lack of strategy at the BiH level to prosecute WCs was clearly identified as one of the factors with possible negative implications to the work of the above institutions on the prosecution of WCs and therefore the preparation of such strategy has been proposed as one of the measures to improve the process.

At this point the strategy is being drafted at the Prosecutor’s Office (Mr. Toby Cadman in charge) with the assistance of the OSCE BiH. The strategy should also incorporate the division and distribution of roles in the process of transitional justice (police, courts, prosecutors, NGOs, churches, etc.). There are two main objectives of the strategy: a) the state should stand behind the solving of the WC cases and therefore it should also create technical and other conditions for a quality work and b) to send a message to the world about what should be done by a state in the case of war. Once complete, it will be submitted to Council of Ministers to adopt it as an official paper.     

   

C.              The position of the State Prosecutor’s Office on the possible establishment of the Truth and Reconciliation Commission.

In March, 2006 Mr. Jurcevic was approached by the representatives of the Dayton Project and “parliamentary” working group tasked to prepare the Draft Law on State Truth and Reconciliation Commission, to provide the opinion on several issues from the draft law related to the relationship between the prosecutor’s offices and the commission, concretely: a) if the commission should be vested a power of summoning (or requesting from a court to issue summons) under threat of sanctioning, in order to provide relevant evidence and statements of witnesses and b) if the commission should provide the information and evidence to the ICTY or courts in BiH and under which circumstances.   

The State Prosecutor’s Office sees the positive role of the possible commission, as it can provide a more complete report on the conflict, wider analysis, which cannot be obtained through the criminal procedure focused on individual responsibility of a limited number of the accused. Given the fact that only a limited number of victims will take part in the WC trials, it could also represent a major forum for the victims to share their experiences. Although the commission and criminal proceedings may be complementary, the commission must not be seen as a substitute for the criminal investigation and proceedings. Accordingly, the commission should not be focused on any concrete event, but should attempt to provide an overall picture of the committed crimes and violations of the international humanitarian law over a specific period. The commission and judicial institutions should operate mutually independently and the commission must not be authorized to assess individual criminal responsibility. In its work and mandate, the commission should be neutral, independent and unbiased.

The commission should not be vested a power of summoning (or requesting from a court to issue the summons) under threat of sanctioning in order to provide relevant evidence and statements of witnesses. The main reason is that the commission should not conduct quasi-judicial proceedings, as BiH already has its judiciary in place and such a situation could only create confusion. On the other hand, commission members are not “law enforcement officials” from the CPC authorized to take statements of witnesses. In parallel, the obligation to appear before the commission, might create a possibility of self-incrimination for an individual without any guarantees awarded in the judicial proceedings.

    The commission should provide the information to the State Prosecutor’s Office upon its request. However, the information should not be provided to the State Prosecutor’s Office automatically and systematically. Nevertheless, if the commission possesses the information of the core value for the delivery of justice, the prosecutor’s offices and courts should have access to such information. Under all circumstances, the self-incriminating statement of the person given before the commission should not be given to the court even in the case of her/his approval. Such statement can only be used in the proceedings against other individuals.

        

---

[1] In the early times after Dayton was signed, domestic prosecutors raised numerous indictments against members of other ethnic groups for war crimes committed elsewhere in the country: for example prosecutors based in Sarajevo raised indictments against Bosnian Serbs for crimes committed in Eastern Bosnia, which is contrary to the principle of territorial jurisdiction. As a result of these practices, which were seriously hindering the freedom of movement, the so called “rules of the road” were adopted. 

[2] Legal Opinion of the Legal Advisory Section of the Prosecutor’s Office of BiH on: Universal jurisdiction: applicability of this principle within BiH, Tuzilastvo-Tuziteljstvo BiH, Ref: A-RZ 98/06. 

BiH Communications Regulatory Agency Punishes RTV FBiH for Failure to Publish Demant on Allegations on Crna Ruka (Black Hand)

http://www.cra.ba/sr/print/print.aspx?cid=2686

Извјештај CRA о случајевима кршења правила и прописа у 2002. години

Wednesday, August 27, 2003

Извјештај CRA о случајевима кршења правила и прописа у 2002. години CRА, јули 2003. године

Одлука од 22. новембра 2002. године – кршење члана 2 “Право на одговор” и члана 1.4 “Праведно и непристрасно уређивање програма”

Санкција – новчана казна у износу од 3000 КМ

Дана 26. септембра 2002. године, ЦРА је примила приговор господина Рајка Дукића, а у вези са програмом који је емитовала РТВ ФБиХ у оквиру централне информативне емисије «Дневник» 17. септембра 2002. године. Спорни прилог од 17. септембра 2002. године бавио се наводним постојањем тајне терористичке организације под именом «Гаврило Принцип». Водитељ је направио увод у прилог сљедећим ријечима: «За терористичку организацију «Гаврило Принцип» први пут се чуло почетком ове године када су једном броју угледних Срба из Федерације, носилаца политичких и полицијских функција упућена писма у којима су им пријетили смрћу. У међувремену, ова организација почела је активније припреме за реализацију терористичких активности. Главно дјеловање организација планира на подручју Горажда и Копача, нападима на повратнике.» Након овог увода, репортер је дао објашњења гдје је ова организација основана, ко су њени главни организатори и сљедбеници, укључујући и услове који се морају испунити да би се постало чланом организације. У оквиру приче, новинар је такође дао информације о састанку одређене групе људи (њихова имена поменута у оквиру прилога) из Србије и РС, која је наводно планирала терористичке нападе на одређене званичнике из БиХ, Србије и чланове међународне заједнице и која је требала спријечити хапшење оптужених за ратне злочине Радована Караџића и Ратка Младића. Даље у прилогу је поменуто на који начин се ова организација финансира. У овом дијелу се такође спомиње неколико имена, међу којима је и господин који је уложио приговор на овај програм Рајко Дукић. Ниједна од тих особа није интервјуисана, нити је дато било какво објашњење о томе да ли је било покушаја да се обезбиједе њихова мишљења.
У свом писму приговора, г. Дукић је порицао наводе које је РТВ ФБиХ емитовала у поменутој емисији и обавијестио је ЦРА да се обраћао директно главном уреднику РТВ ФБиХ, тражећи интегрални текст емисије, са намјером да након тога пошаље званични деманти на овај прилог станици. Дана 26. септембра 2002. године, ЦРА је г. Дукићу доставила транскрипт спорног прилога. Дана 27. септембра 2002. године, г. Дукић се обратио станици са својим демантијем, чији је садржај такође достављен и ЦРА. Дана 01. октобра, г. Дукић послао је допис ЦРА, обавјештавајући Агенцију да његов деманти још није емитован од стране станице.
Дана 11. октобра 2002. године, ЦРА је послала допис станици, подсјећајући исту на обавезу поштивања члана 2 Кодекса о уређивању радио и ТВ програма, Право на одговор, као и на члан 24 Закона о Јавном РТВ сервису БиХ. Коначно, дана 18. октобра 2002. године, ЦРА је од станице затражила да одговори на потенцијално кршење члана 2 и члана 1.4 Кодекса о уређивању радио и ТВ програма.
Станица у спорној емисији није укључила и супротна мишљења. Станица је само навела одређене особе, повезујући исте са темом приче, а без икаквих покушаја успостављања било каквог директног контакта са тим особама. Тиме што није дала могућност поменутим особама да дају свој коментар станица је пропустила да задовољи стандарде професионалног новинарства и праведног извјештавања.
Поред тога, чињеница да се особа која је уложила приговор, г. Рајко Дукић, у два наврата обратила РТВ ФБиХ тражећи од станице да емитује његов деманти, и чињеница да се и ЦРА обратила станици два пута, подсјећајући је на члан 2 «Право на одговор» Кодекса о уређивању радио и ТВ програма, говори о немарности станице у смислу испуњавања обавеза једне јавне станице, што представља кршење Кодекса о уређивању радио и ТВ програма, члан 2 «Право на одговор». Установљено је да је РТВ ФБиХ прекршила Кодекс и кажњена је у износу од 3000 КМ.