недеља, 25. април 2010.
http://kokanus.blogspot.ba/2010/04/bosnjaci-u-borbi-za-nezavisnost.html
Bošnjaci u "borbi za nezavisnost"
Centralnu ulogu u vojnoj edukaciji bošnjaka (Izetbegovićeve muslimanske vojske) imao je Iran. To je država koja sponzoriše terorizam ili islamski džihad, (zavisno sa koje strane se posmatra), delujući širom sveta pod imenima kao što su: Hamas, Hezbolah, Al Kaida, Al Fatah i tako dalje. SAD i Evropska zajednica nisu ništa učinili kako bi sprečili prodor islamskog terorizma, preko balkana, ka srcu Evrope. Nasuprot tome, Evropska zajednica se potrudila i to svim sredstvima da evropskoj javnosti predstavi srpski živalj na Balkanu u najcrnjem svetlu, bez obzira što ovaj hriščanski deo evrope vekovima strada od muslimaskih pohoda na Evropu. Na očigled Vašingtona, Londona, Pariza i Bona, Iran je u ”humanitarnim akcijama” pomogao ”okupiranim i potlačenim” bošnjacima u ”borbi za nezavisnost” na sledeći način:
Uz pomoć slovenačke i hrvatske vlasti, Iran je u Bosni stacionirao Sedmu brigadu revolucionarnih gardista (2.000 Pasadarana) sa glavnom bazom u Zenici. Pored te brigade Iran je još 400 oficira Pasadarana rasporedio širom Bosne, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke koji su delovali u ”humanitarnim akcijama”. Glavni nadzor nad tim akcijama vršio je viši diplomata pri iranskoj ambasadi u Zagrebu, Mohamed Dževad Azajes. Ovde treba pomenuti i Fondaciju Mostafzin pod patronatom iranske obaveštajne službe kao i mnoštvo fondacija koje su preko Osame bin Ladena odgovarale lično sudanskom fundamentalisti Hasanu Al Turabiju.
Alija Izetbegović odlazi za Teheran 30. i 31. oktobra 1992. i potpisuje sporazum sa muslimanskom braćom kojim se zvanično uspostavlja saradnja. Taj sporazum realizuju: Omer Behmen (u to doba bošnjački ambassador u Teheranu), Hasan Čengić, Haris Silajdžić i Franjo Tudjman (verovatno po zajed-ničkoj ideologiji terorizma) normalizacijom odnosa Zagreb-Teheran kada je iz Zagreba za ambasadora u Teheran poslat Osman Muftić. Taj sporazum iz 1992. potvrdjen je trajnim iransko-bošnjačkim sporazumom od 15.novembra 1994. Taj sporazum, sačinjen samo dan pre posete Bakira (sina Alije Izetbegovića) Teheranu, predvidja dugoročni program za ojačanje sveobuhvatne saradnje, od izrazitog pojačanja iranske vojne podrške bošnjacima pa sve do smeštaja kadrova Hezbolah-a i VIVEK-a na tlo Bosne. Sve ovo su odobravale SAD a kada je, u okviru Komiteta za bezbednost američkog Senata, pukla afera Bosnagejt, svetska velesila je utvrdila da je bošnjake vojnom opremom snabdevao Iran preko Slovenije i Hrvatske. Ameri su tako priznali da su znali za snabdevanje islamskog življa u Bosni vojnom opremom ali to nisu sprečili pravdajući se da muslimanima preti opasnost od srpske agresije. Evropska intelegencija je hladno progutala ovu budalaštinu.
Deset veličanstvenih koji su činili mozak džihad-a u Evropi bili su:
1. Šeik Omar Abdel Rahman, osudjen za organi-zovanje terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 1993. god. u Njujorku.
2. Osama bin Laden, jedan od donatora u TWRA, od 1998.god., nalazi se na čelu Al-Kaide u Avganistanu.
3. Irfan Ljevaković, jedan od osnivača SDA (stran-ka demokratske akcije, osnovane u Bosni), radio je na projektu prebacivanja mudžahedina u Bosnu.
4. Alija Izetbegović je potpisao garancije za Elfatih Hasaneina a koji je preko Hasana Al Turabija bio u vezi sa Osama bin Ladenom. Izetbegović je mudžahedinima, dovedenim u Bos-nu, od kojih je većina njih nastanjena u selu Bockinje, izdao bosanske pasoše.
5. Hasan Čengić je veteran SS Handžar divizije iz Drugog svetskog rata. Kao teolog u vezi je sa Iranom od 1983. Bio je član predsedništva BiH, general armije BiH i zamenik ministra odbrane. Kao član upravnog odbora TWRA od 1992. u Bosnu je unosio ratnu opremu.
6. Džemail Merdan nosilac je ideja iranskog ajato-laha Homeinija. Bio je veza izmedju bošnjačkih i stranih mu-džahedina.
7. Husein Živalj, nekadašnji ambassador BiH u Au-striji, bio je zamenik ministra spoljnih poslova BiH kao i član upravnik odbora TWRA.
8. Faris Nanić, istaknuti član SDA, bio je savetnik Alije Izetbegovića.
9. Salim Šabić, istaknuti član SDA, bio je direktor bečke ispostave medjunarodne asocijacije za pomoć muslimanima u Bosni.
10. Derviš Djurdjević, istaknuti član SDA, osudjen je 1983. godine na pet godina zatvora zbog terorističkog delovanja u Brozovoj Jugoslaviji. Bio je član upravnog odbora TWRA.
Krajem 1995. godine Treći korpus el mudžahedin, sa sedištem u Zenici, postaje okosnica bošnjačke armade. On se sastojao od tri brigade:
- Četvrti muslimanska oslobodilačka brigada sa sedištem u Konjicu,
- Sedma muslimasnka oslobodilačka brigada sa sedištem u Zenici i
- Deveta muslimanska oslobodilačka brigada sa sedištem u Travniku.
Svaka od ovih brigada brojala je 1500 ljudi.
807. muslimanska oslobodilačka brigada ustanovljena je decembra 1995. godine. i bila je u sastavu 81. divizije, osnovane u Goraždu.
Pored toga što su mudžahedini činili okosnicu bošnjačke armade, oni su, na potezu Zenica-Travnik osnovali Ansar sa sedištem u zgradi ”Vatrostalne” u Podbrežju (blizu Ze-nice). Ansar je u svom sastavu imao 300 do 600 najbrutalnijih muslimanskih vojnika (iz Irana, Avganistana i Pakistana) a samo posle par meseci u Ansar ulaze i sehide (muslimanski teroristi-samoubice).
Kataeb al Munimin (bataljon vernika) bio je bataljon specijalnih i elitnih snaga. Činili su ga Sudanci koji su zbog bogatog ratnog iskustva u Avganistanu nazvani Avganistancima. Ovaj bataljon je brojao 300 do 600 mudžahedina i bio je osnovan u rejonu Buzina.
Handžar divizija osnovana je u spomen na zloglasnu SS-handžar diviziju koja je u Drugom svetskom ratu služila pod nacističkom zastavom. Ova nova handžar divizija brojala je 3000 ratnika, rasporedjenih u Sarajevu plus 6000 ljudi za podršku glavnoj bazi u okolini Fojnice. Vođe su bili veterani iz Irana, Turske, Pakistana i Malezije a ostalo ljudstvo je uglavnom došlo iz Srbije (Raške i Kosovske oblasti).
Na video kaseti el mudžahedin, jednoj od 2000 kopija načinjenih u Švajcarskoj vidi se sledeće:
- ratni put i veličanje odreda el mudžahedin,
- Alija Izetbegović u vršenju smotre odreda el mudžahedin,
- sastanak Emira Abu Al Masija sa bošnjačkim ge-neralom Sahibom Mahumuljanom i pukovnikom Fadilom Hasa-nagićem,
- odsecanje glave mesarskom satarom pohvatanim Srbima sa Ozrena,
- klanje srpskih boraca 3.ozrenske i Srbačke brigade u mudžahedinskom kampu Gostović. Klanje je vršeno handžarom (turskim nožem).
Uz pomoć slovenačke i hrvatske vlasti, Iran je u Bosni stacionirao Sedmu brigadu revolucionarnih gardista (2.000 Pasadarana) sa glavnom bazom u Zenici. Pored te brigade Iran je još 400 oficira Pasadarana rasporedio širom Bosne, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke koji su delovali u ”humanitarnim akcijama”. Glavni nadzor nad tim akcijama vršio je viši diplomata pri iranskoj ambasadi u Zagrebu, Mohamed Dževad Azajes. Ovde treba pomenuti i Fondaciju Mostafzin pod patronatom iranske obaveštajne službe kao i mnoštvo fondacija koje su preko Osame bin Ladena odgovarale lično sudanskom fundamentalisti Hasanu Al Turabiju.
Alija Izetbegović odlazi za Teheran 30. i 31. oktobra 1992. i potpisuje sporazum sa muslimanskom braćom kojim se zvanično uspostavlja saradnja. Taj sporazum realizuju: Omer Behmen (u to doba bošnjački ambassador u Teheranu), Hasan Čengić, Haris Silajdžić i Franjo Tudjman (verovatno po zajed-ničkoj ideologiji terorizma) normalizacijom odnosa Zagreb-Teheran kada je iz Zagreba za ambasadora u Teheran poslat Osman Muftić. Taj sporazum iz 1992. potvrdjen je trajnim iransko-bošnjačkim sporazumom od 15.novembra 1994. Taj sporazum, sačinjen samo dan pre posete Bakira (sina Alije Izetbegovića) Teheranu, predvidja dugoročni program za ojačanje sveobuhvatne saradnje, od izrazitog pojačanja iranske vojne podrške bošnjacima pa sve do smeštaja kadrova Hezbolah-a i VIVEK-a na tlo Bosne. Sve ovo su odobravale SAD a kada je, u okviru Komiteta za bezbednost američkog Senata, pukla afera Bosnagejt, svetska velesila je utvrdila da je bošnjake vojnom opremom snabdevao Iran preko Slovenije i Hrvatske. Ameri su tako priznali da su znali za snabdevanje islamskog življa u Bosni vojnom opremom ali to nisu sprečili pravdajući se da muslimanima preti opasnost od srpske agresije. Evropska intelegencija je hladno progutala ovu budalaštinu.
Deset veličanstvenih koji su činili mozak džihad-a u Evropi bili su:
1. Šeik Omar Abdel Rahman, osudjen za organi-zovanje terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 1993. god. u Njujorku.
2. Osama bin Laden, jedan od donatora u TWRA, od 1998.god., nalazi se na čelu Al-Kaide u Avganistanu.
3. Irfan Ljevaković, jedan od osnivača SDA (stran-ka demokratske akcije, osnovane u Bosni), radio je na projektu prebacivanja mudžahedina u Bosnu.
4. Alija Izetbegović je potpisao garancije za Elfatih Hasaneina a koji je preko Hasana Al Turabija bio u vezi sa Osama bin Ladenom. Izetbegović je mudžahedinima, dovedenim u Bos-nu, od kojih je većina njih nastanjena u selu Bockinje, izdao bosanske pasoše.
5. Hasan Čengić je veteran SS Handžar divizije iz Drugog svetskog rata. Kao teolog u vezi je sa Iranom od 1983. Bio je član predsedništva BiH, general armije BiH i zamenik ministra odbrane. Kao član upravnog odbora TWRA od 1992. u Bosnu je unosio ratnu opremu.
6. Džemail Merdan nosilac je ideja iranskog ajato-laha Homeinija. Bio je veza izmedju bošnjačkih i stranih mu-džahedina.
7. Husein Živalj, nekadašnji ambassador BiH u Au-striji, bio je zamenik ministra spoljnih poslova BiH kao i član upravnik odbora TWRA.
8. Faris Nanić, istaknuti član SDA, bio je savetnik Alije Izetbegovića.
9. Salim Šabić, istaknuti član SDA, bio je direktor bečke ispostave medjunarodne asocijacije za pomoć muslimanima u Bosni.
10. Derviš Djurdjević, istaknuti član SDA, osudjen je 1983. godine na pet godina zatvora zbog terorističkog delovanja u Brozovoj Jugoslaviji. Bio je član upravnog odbora TWRA.
Krajem 1995. godine Treći korpus el mudžahedin, sa sedištem u Zenici, postaje okosnica bošnjačke armade. On se sastojao od tri brigade:
- Četvrti muslimanska oslobodilačka brigada sa sedištem u Konjicu,
- Sedma muslimasnka oslobodilačka brigada sa sedištem u Zenici i
- Deveta muslimanska oslobodilačka brigada sa sedištem u Travniku.
Svaka od ovih brigada brojala je 1500 ljudi.
807. muslimanska oslobodilačka brigada ustanovljena je decembra 1995. godine. i bila je u sastavu 81. divizije, osnovane u Goraždu.
Pored toga što su mudžahedini činili okosnicu bošnjačke armade, oni su, na potezu Zenica-Travnik osnovali Ansar sa sedištem u zgradi ”Vatrostalne” u Podbrežju (blizu Ze-nice). Ansar je u svom sastavu imao 300 do 600 najbrutalnijih muslimanskih vojnika (iz Irana, Avganistana i Pakistana) a samo posle par meseci u Ansar ulaze i sehide (muslimanski teroristi-samoubice).
Kataeb al Munimin (bataljon vernika) bio je bataljon specijalnih i elitnih snaga. Činili su ga Sudanci koji su zbog bogatog ratnog iskustva u Avganistanu nazvani Avganistancima. Ovaj bataljon je brojao 300 do 600 mudžahedina i bio je osnovan u rejonu Buzina.
Handžar divizija osnovana je u spomen na zloglasnu SS-handžar diviziju koja je u Drugom svetskom ratu služila pod nacističkom zastavom. Ova nova handžar divizija brojala je 3000 ratnika, rasporedjenih u Sarajevu plus 6000 ljudi za podršku glavnoj bazi u okolini Fojnice. Vođe su bili veterani iz Irana, Turske, Pakistana i Malezije a ostalo ljudstvo je uglavnom došlo iz Srbije (Raške i Kosovske oblasti).
Na video kaseti el mudžahedin, jednoj od 2000 kopija načinjenih u Švajcarskoj vidi se sledeće:
- ratni put i veličanje odreda el mudžahedin,
- Alija Izetbegović u vršenju smotre odreda el mudžahedin,
- sastanak Emira Abu Al Masija sa bošnjačkim ge-neralom Sahibom Mahumuljanom i pukovnikom Fadilom Hasa-nagićem,
- odsecanje glave mesarskom satarom pohvatanim Srbima sa Ozrena,
- klanje srpskih boraca 3.ozrenske i Srbačke brigade u mudžahedinskom kampu Gostović. Klanje je vršeno handžarom (turskim nožem).
Materijal za ovu video kasetu načinjen je u Bosni a svi dijalozi odvijaju se na arapskom. Usput treba napomenuti da je bošnjačka ofanziva na Ozren završena 10.septembra 1995. na koti Paljanik kod Vožuća. Operacijom je komadovao pukovnik Refik Lendo. Dejstvovali su: Drugi korpus generala Seada Delića i Treći korpus Sahiba Mahmuljana. Mudžahedini iz sastava Trćeg korpusa tom prilikom su zarobili više od 400 Srba. Većinu su odveli u svoj kamp Gostović gde su ih, što zverski a što ritualno polkali. Preživelo je 8 srpakih pravoslavnih duša da svedoče o bizarnosti "humanitarnih akcija".
Institut za medjunarodne strateške studije (IISS) iz Londona procenjuju da je ukupan broj mudžahedina koji su služili Aliji Izetbegoviću u ”oslobodilačkom ratu” iznosio oko 40 hiljada.
Na džihad islamskih mudžahedina koji se vodi protiv Srba (i ne samo protiv Srba) vlada SAD-a je gledala tako što je vodil savezničku politiku bez instrukcija a evropski intelektualci mirno spavaju pokriveni novcem natopljenim ljudskom krvlju dok vlade njihovih zemalja sprovode islamizaciju Evrope. Da li su toga svesni Italijani, Francuzi i Nemci?
Al Kifar je teroristička organizacija registrovana u Zagrebu krajem 1992.godine. Njom je rukovodio alžirac Al Din Kirban.
Al Muwafaq je registrovana takodje u Zagrebu kao filijala (ispostava) centra koji je poslovao u Londonu. Njom je rukovodio tunižanin Safik Ijadi. Organizacija se zvanično bavila humanitarnim radom u periodu 1992.-1996. Interpolu je poznata po pranju kuvajtskih dinara zaplenjenih od strane Iraka prilikom upada u Kuvajt. Glavni posao odvijao se kroz pružanje logističke podrške organizaciji TWRA i prebacivanje mudžahedina preko Slovenije i Hrvatske na teritoriju Bosne.
Al Haramain je, kao i prethodne, registrovana u Zagrebu 1992. godine. Centrala je kasnije iz Zagreba prebačena u Zenicu, bosanskom gradu, tačnije na adresu: Lukovo polje br.2. Rad ove organizacije je opet predstavljao pružanje logističke podrške u prebacivanju mudžahedina na bosansku teritoriju.
TWRA se u ovoj skupini svakako najviše istakla u terorističkom delovanju. Ova organizacija, zvanično humani-tarnog karaktera, osnovana je u Beču 1987. godine. Njeni osni-vači su bili Elfatih Hasanein i njegov brat Sukarno Hasanein. Elfatih je član saudijske vladajuće stranke NIF (nacionalni islamski front) koju je, u osnovi kao fundamentalističku organizaciju, osnovao dr. Hasan AbdulahTurabi. Turabi je i generalni sekretar ”muslimanske braće”, ekstremne organizacije koja ima glavnu ideološku ulogu u formiranju islamskih ekstremnih (terorističkih) organizacija. Pored toga on je i profesor na pravnom fakultetu u Kartumu. Ceo svoj pravnički život posvetio je metodama uvodjenja šerijatskog prava u muslimanskim državama a pre svega u Sudanu, važi za najvećeg protivnika sekularističkih ideja.
Obuku mudžahedina, finasije i logistiku davale su vlade sledećig država:
Iran…………………organizovane obuke
Turska………………organizovane obuke
Saudi Arabija……….finansije
Sudan……………….finansije
Malezija…………….finansije
Burneji……………...finansije
Pakistan…………….finansije i živu silu
Avganistan………….živu silu
Slovenija……………teritoriju za tramsport
Hrvatska……………teritoriju za transport
Elfatih Hasanein je studirao medicinu u Beogradu. 1970.godine upoznao je Aliju Izetbegovića koji je već tada kao islamski stipendista često dolazio u Beograd radi susreta sa mno-gim islamskim studentima. Na sudjenju u Sarajevu, 1983. Izet-begović je bez dvoumljenja izjavio da je Hasanein njegov veliki prijatelj. Zvanična saradnja TWRA i Izetbegovićeve (janičarske, pro turske, u svakom slučaju islamsko-terorističke) vlade počinje u drugoj polovini 1992. godine. Izetbgović izdaje Hasaneinu di-plomatski (bošnjački) pasoš imenujući ga atašeom za kulturu (bošnjaka) pri saudijskoj ambasadi u Beču. Sa diplomatskim pasošem, bez ikakve policijske kontrole, Hasanein transporuje velike količine novca kroz Sloveniju, Hrvatsku i Austriju. U oktobru 1992. godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Haris Silajdžić, posetio je ”Die Erse Osterreich Bank” u Beču i tom prilikom izjavio: ”Gospodin Hasanein ima kredibilitet finansijskog predstavnika okupirane Bosne i Hercegovine”. 1983. godine Izetbegović je potvrdio ovu izjavu svojim potpisom upućenu ovoj austrijskoj banci i time dokazao da je taj Sudanac uživao poverenje bošnjaka (muslimanskog sveta) u Bosni. Zvanična saradnja Izetbegovića i Hasaneina započinje, sasvim naivno, civilnim projektima (otvaranjem farme pilića, fabrike konfekcija, osnivanjem novinskih agencija i ls.) a koji su služili kao pokriće za finansiranje džihad-a. Novac je pristizao iz Irana, Saudi Arabije, Sudana i Pakistana. Die Erste Osterreich Bank u svojim izveštajima upisuje: Kroz račun TVRA prošlo je:
1992. godine, 80 miliona $
1993. godine, 231 miliona $
1994.-95. godine, 39 miliona $
do avg.1996. godine, sve skupa 500 miliona $
Prvu svoju veliku akciju TWRA odradjuje u septembru 1992.godine kada je, sa iznajmljenim ruskim transportnim avionom iz Kartuma, glavnog grada Sudana, na mariborski aerodrom dopremila pošiljku ”humanitarne pomoć” i, tešku 120 tona ruskog naoružanja i municije (namenjeno Istočnoj Nemačkoj u periodu hladnog rata). Deo tog naoružanja iznajmljeni ruski helihopteri prebacili su u Tuzlu i Zenicu snabdevajući se gorivom u Splitu. Drugi deo tog naoružanja, procenjen na gotovo10 miliona dolara, ostao je godinu dana uskladišten na mariborskom aerodromu. Savet bezbednosti nije se ni osvrnuo na slovenačko-sudansku aferu. Godinu dana kasnije (maja ‘94.g.) TWRA je preko Hrvatske dopremila naoružanje iz Irana. SAD daju prećutnu saglasnost. Savet bezbednosti i dalje ostaje gluv a Evropska zajednica slepa. Najvažnija ličnost u realizaciji muslimanskog programa svetog rata, džihad-a, bio je austrijski trgovac Diter hofman angažovan od Hasaneina. Uz pomoć slovenačke i hrvatske vlade Hofman je sa svojom kompanijom ”Leteći tigrov” i isporučio više od 200 tona ratne opreme mudžahedinima u Bosnu. Utovar se obavljao u Kartumu a istovar u Mariboru dok se isporuka obavljala uglavnom preko Zagreba do Zenice i preko Splita i dolinom Neretve do Jablanice.
Institut za medjunarodne strateške studije (IISS) iz Londona procenjuju da je ukupan broj mudžahedina koji su služili Aliji Izetbegoviću u ”oslobodilačkom ratu” iznosio oko 40 hiljada.
Na džihad islamskih mudžahedina koji se vodi protiv Srba (i ne samo protiv Srba) vlada SAD-a je gledala tako što je vodil savezničku politiku bez instrukcija a evropski intelektualci mirno spavaju pokriveni novcem natopljenim ljudskom krvlju dok vlade njihovih zemalja sprovode islamizaciju Evrope. Da li su toga svesni Italijani, Francuzi i Nemci?
Al Kifar je teroristička organizacija registrovana u Zagrebu krajem 1992.godine. Njom je rukovodio alžirac Al Din Kirban.
Al Muwafaq je registrovana takodje u Zagrebu kao filijala (ispostava) centra koji je poslovao u Londonu. Njom je rukovodio tunižanin Safik Ijadi. Organizacija se zvanično bavila humanitarnim radom u periodu 1992.-1996. Interpolu je poznata po pranju kuvajtskih dinara zaplenjenih od strane Iraka prilikom upada u Kuvajt. Glavni posao odvijao se kroz pružanje logističke podrške organizaciji TWRA i prebacivanje mudžahedina preko Slovenije i Hrvatske na teritoriju Bosne.
Al Haramain je, kao i prethodne, registrovana u Zagrebu 1992. godine. Centrala je kasnije iz Zagreba prebačena u Zenicu, bosanskom gradu, tačnije na adresu: Lukovo polje br.2. Rad ove organizacije je opet predstavljao pružanje logističke podrške u prebacivanju mudžahedina na bosansku teritoriju.
TWRA se u ovoj skupini svakako najviše istakla u terorističkom delovanju. Ova organizacija, zvanično humani-tarnog karaktera, osnovana je u Beču 1987. godine. Njeni osni-vači su bili Elfatih Hasanein i njegov brat Sukarno Hasanein. Elfatih je član saudijske vladajuće stranke NIF (nacionalni islamski front) koju je, u osnovi kao fundamentalističku organizaciju, osnovao dr. Hasan AbdulahTurabi. Turabi je i generalni sekretar ”muslimanske braće”, ekstremne organizacije koja ima glavnu ideološku ulogu u formiranju islamskih ekstremnih (terorističkih) organizacija. Pored toga on je i profesor na pravnom fakultetu u Kartumu. Ceo svoj pravnički život posvetio je metodama uvodjenja šerijatskog prava u muslimanskim državama a pre svega u Sudanu, važi za najvećeg protivnika sekularističkih ideja.
Obuku mudžahedina, finasije i logistiku davale su vlade sledećig država:
Iran…………………organizovane obuke
Turska………………organizovane obuke
Saudi Arabija……….finansije
Sudan……………….finansije
Malezija…………….finansije
Burneji……………...finansije
Pakistan…………….finansije i živu silu
Avganistan………….živu silu
Slovenija……………teritoriju za tramsport
Hrvatska……………teritoriju za transport
Elfatih Hasanein je studirao medicinu u Beogradu. 1970.godine upoznao je Aliju Izetbegovića koji je već tada kao islamski stipendista često dolazio u Beograd radi susreta sa mno-gim islamskim studentima. Na sudjenju u Sarajevu, 1983. Izet-begović je bez dvoumljenja izjavio da je Hasanein njegov veliki prijatelj. Zvanična saradnja TWRA i Izetbegovićeve (janičarske, pro turske, u svakom slučaju islamsko-terorističke) vlade počinje u drugoj polovini 1992. godine. Izetbgović izdaje Hasaneinu di-plomatski (bošnjački) pasoš imenujući ga atašeom za kulturu (bošnjaka) pri saudijskoj ambasadi u Beču. Sa diplomatskim pasošem, bez ikakve policijske kontrole, Hasanein transporuje velike količine novca kroz Sloveniju, Hrvatsku i Austriju. U oktobru 1992. godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Haris Silajdžić, posetio je ”Die Erse Osterreich Bank” u Beču i tom prilikom izjavio: ”Gospodin Hasanein ima kredibilitet finansijskog predstavnika okupirane Bosne i Hercegovine”. 1983. godine Izetbegović je potvrdio ovu izjavu svojim potpisom upućenu ovoj austrijskoj banci i time dokazao da je taj Sudanac uživao poverenje bošnjaka (muslimanskog sveta) u Bosni. Zvanična saradnja Izetbegovića i Hasaneina započinje, sasvim naivno, civilnim projektima (otvaranjem farme pilića, fabrike konfekcija, osnivanjem novinskih agencija i ls.) a koji su služili kao pokriće za finansiranje džihad-a. Novac je pristizao iz Irana, Saudi Arabije, Sudana i Pakistana. Die Erste Osterreich Bank u svojim izveštajima upisuje: Kroz račun TVRA prošlo je:
1992. godine, 80 miliona $
1993. godine, 231 miliona $
1994.-95. godine, 39 miliona $
do avg.1996. godine, sve skupa 500 miliona $
Prvu svoju veliku akciju TWRA odradjuje u septembru 1992.godine kada je, sa iznajmljenim ruskim transportnim avionom iz Kartuma, glavnog grada Sudana, na mariborski aerodrom dopremila pošiljku ”humanitarne pomoć” i, tešku 120 tona ruskog naoružanja i municije (namenjeno Istočnoj Nemačkoj u periodu hladnog rata). Deo tog naoružanja iznajmljeni ruski helihopteri prebacili su u Tuzlu i Zenicu snabdevajući se gorivom u Splitu. Drugi deo tog naoružanja, procenjen na gotovo10 miliona dolara, ostao je godinu dana uskladišten na mariborskom aerodromu. Savet bezbednosti nije se ni osvrnuo na slovenačko-sudansku aferu. Godinu dana kasnije (maja ‘94.g.) TWRA je preko Hrvatske dopremila naoružanje iz Irana. SAD daju prećutnu saglasnost. Savet bezbednosti i dalje ostaje gluv a Evropska zajednica slepa. Najvažnija ličnost u realizaciji muslimanskog programa svetog rata, džihad-a, bio je austrijski trgovac Diter hofman angažovan od Hasaneina. Uz pomoć slovenačke i hrvatske vlade Hofman je sa svojom kompanijom ”Leteći tigrov” i isporučio više od 200 tona ratne opreme mudžahedinima u Bosnu. Utovar se obavljao u Kartumu a istovar u Mariboru dok se isporuka obavljala uglavnom preko Zagreba do Zenice i preko Splita i dolinom Neretve do Jablanice.
Nema komentara:
Objavi komentar